Apartma Natali 1 slikovita lokacija ob uvali Čikat, Mali Lošinj

Smeštaj odličan, odnos sa vlasnicima loš.
Poštovani, pokušaću što kraće da opišem naše iskustvo sa vlasnicima (gospođom Ivankom i njenim sinom Kristijanom). Odmah čim smo ušli u apartman zajedno sa njima svima kako bi nam pokazali smeštaj, nismo još ni ispustili kofere iz ruku, Kristijan me je pitao, uperivši prst u moje četvorogodišnjeg sina: "Jel živ? Jel živ?" Na moje pitanje "Molim? Ne razumem", ponovio je: "Jel dijete živo?", na šta sam odgovorio naravno da jeste, a Kristijan nam rekao kako dete ne sme da trči po sobi jer je pod pruža jako lošu izolaciju i "sve se čuje". Odmah sutradan ujutru, sreo sam gospođu Ivanku koja me je pitala kako sam spavao (rekoh: "dobro"), na šta je ona uzvratila: "Ali sigurno ne i mali, jel da? Trčao je po sobi". Kasnije pitam ženu, ona mi potvrdi da je sin u toku noći išao na WC i verovatno protrčao kroz sobu. Pitam vas, gospodine Željko ili ko god da čita ovaj review, poznajete li vi četvorogodišnjeg dečaka koji hoda na prstima i tiho govori? Jesam li ja došao na odmor da bih njega stalno opominjao da glasno ne hoda? I da se svi zbog toga nerviramo umesto da uživamo u skupo plaćenom godišnjem odmoru. Vrhunac je bio već treće veče, kada je u 21:10 sin Kristijan nama pokucao na vrata. Otvorio sam, a dotični je, ne izvinivši se i bez ikakvog uvoda rekao: "Moja majka ne može da spava a gosti iz Njemačke se žale na vas". Šta je u pitanju? Dete je gledalo crtani (dok sam ja spremao večeru, žena bila na terasi, a stariji sin čitao knjigu u drugoj sobi) i mali je tu i tamo poskočio zbog uzbudljivog crtanog filma - najnormalnije kad se dete malo uzbudi. Odgovorio sam Kristijanu da mi je žao što je pod tako loše urađen. "Ne, vi morate njemu objasniti da ne sme da trči i udara nogama". Završili smo tako što sam rekao da ću "razgovarati sa detetom". Gospodine Željko, da li 4-godisnjak, po vama, može da hoda na prstima i govori tiho? Može, ali samo desetak minuta jer mu tada pažnja odluta negde drugde. Mi smo bili uzorni gosti, ujutru smo odlazili na plažu a vraćali se popodne/predveče i strogo poštovali kućni red (gasili smo se najkasnije u 22h). Da li sam ja platio 1.700 eura za to da hodam na prstima i govorim tiho? Da li je moja krivica što je izolacija tako loše urađena? I na kraju, zašto su domaćini uopšte primili rezervaciju od obitelji koja dolazi sa 4-godišnjakom, ako su već znali da je situacija sa podom tako loša? Na kraju sam došao do toga da vičem na sopstveno dete da hoda tiše, zbog čega sam se osećao užasno. Užasno, na odmoru koji je trebao da predstavlja odmor i ugođaj. Rastanak sa domaćinima je bio jednako porazan, gospođa Ivanka je bez rukovanja primila ključeve i rekla "prijatno". Od mene je dobila "doviđenja", ali vam gospodine Željko garantujem da sledećeg viđenja sa njima neće biti.